g.p.n.e. odlazi u Atinu, gde postaje Perikleov prijatelj i stiče veliku slavu kao učitelj i filozof Prvi mislilac koji je sebe nazvao sofistom i koji je dobro naplaćivao svoje poučavanje Poučavao je gramatici, retorici i tumačenju pesništva O tome kako se Sokrat branio i držao pred sudom doznajemo iz Ksenofontovog spisa Odbrana Sokratova. Sokratov učenik Platon napisao je takođe spis pod istim naslovom. Platonova Odbrana , međutim, nije istorijski sasvim verna, ali nam ipak daje pravu sliku Sokratova života i karaktera te iznosi pred nas tačan smisao svega što je Sokrat pred sudom govorio, jer je i sam Platon prisustvovao Platon (grč.Πλάτων, 427. pne.
Σωκράτης / Sokrátes (Atena, 469. - Atena, 399. pr. Kr.), grčki filozof, Platonov učitelj. Jedan od najznačajnijih filozofa zapadne tradicije. Bavi se moralom (razlikovanje dobra i zla), a u svojim istraživanjima se služi metodom dijalektike, tj.
Бог и любовь.
Polazište je njegove filozofije učenje o idejama, koje su jedina prava zbilja, a svijet osjetilnih stvari samo je slika svijeta ideja. Ideje su vječne i nepromjenljive, a osjetna bića su promjenljiva i nesavršena te postoje samo po sudjelovanju u idejama. Među idejama postoji hijerarhijski red.
Platon će prvi put uputiti kritiku atinskoj demokratiji u svom delu „Država (Politeia)“. Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama. Socrates (/ ˈ s ɒ k r ə t iː z /; Ancient Greek: Σωκράτης Sōkrátēs [sɔːkrátɛːs]; c. 470 – 399 BC) was a Greek philosopher from Athens who is credited as one of the founders of Western philosophy, and as being the first moral philosopher of the Western ethical tradition of thought. Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. Sokrat nipošto nije bio blag u svojim specifičnim stavovima o vladi. Otvoreno se protivio demokratiji koja je vladala u Atini kasnije tokom svog života.
– 347. p. n. e.) bio je uticajan starogrčki filozof i besednik, Sokratov učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini. Platon je predavao na Akademiji, i pisao u formi dijaloga o mnogim filozofskim temama. Ključne riječi: demokratija, sokrat. Ostalo Sa Weba.
Annika borgenstam
Platon o demokratiji [uredi | uredi izvor] Platonu je bilo mu je dvadeset i osam godina, kad je njegov učitelj Sokrat pošto je branio prava i nužnu slobodu mišljenja nakon revolucije i pobede demokratije koju je vodila gomila, osuđen na smrt ispijanjem otrova kukute. Ovo iskustvo ispunilo ga je takvim preziranjem demokratije, i takvom Glavni argument Platonova protivljenja demokratiji jeste njegova analogija umijeća. Platon kazuje da ukoliko je čovjek bolestan i želi savjet o svome zdravlju, ići će stručnjaku – liječniku. Odnosno tražit će savjet i mišljenje nekoga ko je posebno uvježban i naučen da radi taj posao. Kako je Sokrat govorio o demokratiji Poznato je da su stari Grci još prije nove ere postavili temelje demokratskog uređenja i načina odlučivanja. Njihov pojam demokratije se razlikovao od današnjeg, postmodernog poimanja, ali suština odlučivanja je ostala ista.
Se hela listan på biografija.org
Neki od nas koji smo imali prilike da čitamo Platonove dijaloge, u kojima je njegov voljeni učitelj Sokrat glavni akter, verovatno su (pa makar kao srednjoškolci) pomislili da je Sokrat u njima sa tim svojom metodom strašno „kul“ – tako je, prema Apologiji, mislila i atinska omladina koja ga je oponašala i taj metod isprobavala na svojim nesrećnim roditeljima. Platon (427-347 f.kr.) Biografi Platon föddes i Athen, år 427 f.kr. Han fick samma fysiska och intellektuella fostran som andra ungdomar på den tiden. År 407 f.kr. inträffade den viktigaste händelsen i Platons liv, mötet med Sokrates. Sokrates var då 63 år gammal och Platon 20. Han skulle följa Sokrates undervisning i åtta år.
Skolan tillfälliga lokaler
п. н. е.) (грчки Σωκράτης) је био грчки (атински) филозоф и једна од најзначајнијих личности западњачке филозофске традиције. Он се сматра једним од оснивача Западне филозофије. Sokrat, st.grč. Σωκράτης / Sokrátes (Atena, 469.
143) Ovo pitanje pogađa samu suštinu problema demokratije.
Anette linden
nar kan man krava fast anstallning
upplysningens dialektik
slagen dam 2021
entrepreneurship education journal
sverker lindbo
barnhusgatan 16
- Securitas utbildning stockholm
- Kritisk punkt hopp
- Kla om trummor
- Områden malmö karta
- Makuleringsmaskin test
- Lon vs noah
kjernepunkter platons filosofi kan vi se gjennom hans betydning av ordet filosofi, filia I Platons skrift Staten förklarar Sokrates att demokratin, som han ansåg för det förnämsta statsskicket – andra var till exempel aristokratin (de ädlas styre), oligarkin (de rikas styre) och tyranniet (envåldshärskarnas styre) -, hade som innersta och mest väsentliga ambition att maximera friheten. “Sokrat je uvjeren o tom, on vjeruje u istinu, i to je uvjerenje u njega dogmatično: on ga ne dokazuje, većga pretpostavlja.“ (A. Bazala, op. cit.) •S druge strane, osim štovjeruje da je istina apsolutna, konačna i jedna za sve ljude, Sokrat vjeruje i to kako je ona u svakom čovjekuvećprisutna, i da je svatko kroz odgovarajućipostupak Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima.